Bokmålsordboka
topptur
іменник чоловічий
| однина | множина | ||
|---|---|---|---|
| неозначена форма | означена форма | неозначена форма | означена форма |
| en topptur | toppturen | toppturer | toppturene |
Значення та вживання
tur (1, 2) der målet er å nå en fjelltopp
Приклад
- toppturer i Romsdalen;
- topptur på ski