Nynorskordboka
oppsøkje, oppsøke
oppsøkja, oppsøka
дієслово
| інфінітив | теперішній | минулий | теперішній доконаний | імператив |
|---|---|---|---|---|
| å oppsøkaå oppsøke | oppsøker | oppsøkte | har oppsøkt | oppsøk! |
| å oppsøkjaå oppsøkje | oppsøkjer |
| дієприкметник минулого часу | дієприкметник теперішнього часу | |||
|---|---|---|---|---|
| чоловічий / жіночий рід | середній рід | означена форма | множина | |
| oppsøkt + іменник | oppsøkt + іменник | den/det oppsøkte + іменник | oppsøkte + іменник | oppsøkande |
| oppsøkjande | ||||
Значення та вживання
sjå etter og finne;
Приклад
- oppsøkje gamle kjende;
- oppsøkje advokat
Фіксовані вирази
- oppsøkjande verksemddet å ta kontakt med eller vende seg til folk der dei er
- drive oppsøkjande verksemd og synleggjere lokal mat