Nynorskordboka
konsis
прикметник
| однина | множина | ||
|---|---|---|---|
| чоловічий / жіночий рід | середній рід | означена форма | |
| konsis | konsist | konsise | konsise |
| ступені порівняння | ||
|---|---|---|
| вищий | найвищий неозначена форма | найвищий означена форма |
| konsisare | konsisast | konsisaste |
Походження
frå latin , av concidere ‘hogge ned’Значення та вживання
om uttrykksmåte: kort og fyndig;
Приклад
- meldinga var klar og konsis
- brukt som adverb:
- han svarte konsist