Nynorskordboka
hui 2
іменник середній
| однина | множина | ||
|---|---|---|---|
| неозначена форма | означена форма | неозначена форма | означена форма |
| eit hui | huiet | hui | huia |
Значення та вживання
det å huie (1) ein einskild gong;
huiande rop
Приклад
- høyre eit hui;
- han høyrde hui og skrik langt borte