Nynorskordboka
finsikte
finsikta
дієслово
| інфінітив | теперішній | минулий | теперішній доконаний | імператив |
|---|---|---|---|---|
| å finsiktaå finsikte | finsiktar | finsikta | har finsikta | finsikt!finsikta!finsikte! |
| дієприкметник минулого часу | дієприкметник теперішнього часу | |||
|---|---|---|---|---|
| чоловічий / жіночий рід | середній рід | означена форма | множина | |
| finsikta + іменник | finsikta + іменник | den/det finsikta + іменник | finsikta + іменник | finsiktande |
Значення та вживання
- i overført tyding: vurdere nøye
Приклад
- dei bruker alltid litt tid til å finsikte motstandarlaget