Bokmålsordboka
vanvett
іменник середній
| однина | множина | ||
|---|---|---|---|
| неозначена форма | означена форма | неозначена форма | означена форма |
| et vanvett | vanvettet | vanvett | vanvettavanvettene |
Значення та вживання
- urolig og nervøs sinnstilstand;
Приклад
- bli drevet til vanvett