Bokmålsordboka
utkjør
іменник середній
| однина | множина | ||
|---|---|---|---|
| неозначена форма | означена форма | неозначена форма | означена форма |
| et utkjør | utkjøret | utkjør | utkjørautkjørene |
Значення та вживання
- sterk aksjon, kraftig utspill
Приклад
- komme med et hardt utkjør under valgkampen