Bokmålsordboka
selvplager, sjølplager
іменник чоловічий
| однина | множина | ||
|---|---|---|---|
| неозначена форма | означена форма | неозначена форма | означена форма |
| en selvplager | selvplageren | selvplagere | selvplagerne |
| en sjølplager | sjølplageren | sjølplagere | sjølplagerne |
Значення та вживання
person som plager seg selv fysisk eller psykisk;