Bokmålsordboka
officium
іменник середній
| однина | множина | ||
|---|---|---|---|
| неозначена форма | означена форма | неозначена форма | означена форма |
| et officium | officiet | officier | officiaofficiene |
Вимова
åfiˊsiumПоходження
fra latin ‘tjeneste’Значення та вживання
- (kirkelig) embete, tjeneste eller plikt