Bokmålsordboka
konus
іменник чоловічий
однина | множина | ||
---|---|---|---|
неозначена форма | означена форма | неозначена форма | означена форма |
en konus | konusen | konuser | konusene |
Походження
fra gresk, ‘kjegle’Значення та вживання
- konisk maskindel
однина | множина | ||
---|---|---|---|
неозначена форма | означена форма | неозначена форма | означена форма |
en konus | konusen | konuser | konusene |