Bokmålsordboka
fus 1
іменник чоловічий
| однина | множина | ||
|---|---|---|---|
| неозначена форма | означена форма | неозначена форма | означена форма |
| en fus | fusen | fuser | fusene |
Походження
beslektet med finne (4Значення та вживання
førstemann ut i lek
Приклад
- nå er det min tur til å være fus